Traktate

Како да одем на небо?

Мно­ги људи потискују пи­тање ве­ч­но­с­ти. То се може опазити чак и код оних који раз­мишљају о свом сопственом крају. Аме­ри­ч­ка глум­и­ца Дру Бе­ри­мор је оди­г­ра­ла гла­в­ну уло­гу као дечја звезда у научно-фан­та­с­ти­чном фил­му „Ван­зе­маљац“. У својој двадесетосмој го­ди­ни (рођ. 1975 г.), она је изјави­ла: „Ако ми се де­си да умрем пре своје ма­ч­ке, дајте јој да она поједе мој пе­пео. Та­ко ћу макар у својој мачки живети даље.“ Нису ли овакво неразумевање и кратковидост у односу на смрт застрашујући?

У доба Ису­са мно­ги су људи долазили код њега. Њихо­ве су бриге скоро увек биле замаљске природе:

• Десет губавих је хтело да оздрави
  (Лука 17,12-13).
• Слепи су хтели да прогледају (Матеј 9,27).
• Неко је хтео помоћ у свађи због наследства (Лу­ка 12,13-14).
• Фарисеји су дошли, кушајући га питањем, да ли да плаћају цару порез (Матеј 22,17).

Ма­ло је било оних који су до­ш­ли код Ису­са да до­з­нају ка­ко се доспева на не­бо. Jедан бо­га­ти мла­дић је тра­жио од њега одговор на пи­тање: „Учи­тељу добри, шта да учи­ним да на­с­лиедим жи­вот веч­ни?“ (Лу­ка 18,18). Исус му је ре­као да про­да све што му је би­ло дра­го и да га сле­ди. Али, како је он био веома бо­гат, није по­с­лу­шао са­вет и та­ко се од­ре­као не­ба. Би­ло је и људи који уоп­ш­те ни­су тра­жи­ли не­бо али се при су­с­ре­ту са Ису­сом, њихо­ва пажња ус­ме­рила ка не­бу и у тренутку брзо су искористили прилику.

За­кеј је прижељкивао да види Исуса једи­но из ра­до­з­на­ло­с­ти, али је на­шао ви­ше не­го што је оче­ки­вао. По­с­ле Исусове посете њего­вом до­му, такорећи успут, За­к­еј је на­шао не­бо. Исус то потврђује: „Да­нас дође спа­сење­ кући овој“ (Лу­ка 19,9).

Како пронаћи небо?

Од до ­са­да ре­че­ног мо­же­мо да закључи­мо:

• Цар­с­т­во не­бе­с­ко мо­же­мо про­наћи та­ч­но у од­ређеном да­ну. То је до­б­ро знати јер је и за Вас, драги читатељу, драга читатељко, могуће да још данас достигнете вечни живот са Богом.
• Постизанје Царства небеског независно је од постигнутих дела.
• Човек може пронаћи Царство небеско потпуно неспреман.

На­ше сопствене замисли на који начин се долази на не­бо су по­т­пу­но по­г­ре­ш­не, уко­ли­ко не про­и­злазе од Божjих на­че­ла. Јeдна на­ро­д­на пе­ва­чи­ца пе­вајући о кло­вну који је, по­с­ле ду­го­го­дишњег ра­да, на­пу­с­тио цир­кус, пе­ва: „Он ће са си­гур­ношћу отићи на не­бо јер је људе ус­рећивао.“ Јед­на је бо­га­та же­на, ду­го­го­дишњи добротвор, из­г­ра­дила кућу за си­ро­тињу у којој је мо­г­ло да жи­ви 20 же­на бесплатно, под јед­ним усло­вом: же­не су би­ле ду­ж­не да се сва­ког да­на један сат мо­ле за спасење њене ду­ше.

Шта нас заиста доводи на небо?

Да би нам на то пи­тање од­го­во­рио јасно, Исус прави поређење: у Еванђељу по Луки 14,16 Он го­во­ри о јед­ном чо­ве­ку (који сим­бо­ли­зује Бо­га) који спре­ма ве­ли­ко славље (коjе сим­бо­ли­зује не­бо), али по­зи­ва једи­но ода­б­ра­не го­с­те. Сви од­го­во­ри по­з­ва­них су ра­зо­ча­ра­вајући: „Један за другим почеше се изговарати. Први објашњава: купио сам њиву ...“ други рече: купио сам пет јармова волова ... а трећи: тек што сам се оженио, зато не могу доћи.“ Исус за­вр­ша­ва при­чу пре­су­дом до­маћина: „Кажем вам: ниједан од оних позваних људи неће оку­сити моје ве­че­ре“ (Лу­ка 14,24).

Из тога по­с­таје јас­но да чо­век мо­же­ до­би­ти или из­гу­би­ти не­бо. Одлучујућа тачка је прихватање или одбијање позива. Може ли бити још једноставније? Не! Ако јед­ног да­на пу­но људи бу­ду од­ба­че­ни од Цар­с­т­ва не­бе­с­ког то неће би­ти због то­га што нису зна­ли пут ка њему, не­го за­то што се нису одазвали по­зи­ву­.

Троје људи из при­че ни­су при­мер за нас, јер ни­ко од њих није прихватио по­зи­в и оти­шао на славље. Шта сад? Да ли славље про­па­да? Напротив! Након одбијања до­маћин шаље по­зи­ве сву­да. Овога пута позиви неће бити одштампани златним словима. Сад ва­жи једи­но јед­но­с­та­в­ни по­зив: „Дођите!“ И сва­ко ко се одазове,­ добија сасвим извесно ме­с­то за трпе­зом. Шта се де­ша­ва? Па, људи до­ла­зе, и то у гомилама. По­с­ле из­ве­с­ног вре­ме­на до­маћин са­г­ле­да­ва би­ланс: има још сло­бо­д­них ме­с­та! И ка­же својим слу­га­ма: „Изађите по­но­во! По­зо­ви­те још људи!“

На овом ме­с­ту желим при­чу да пренесем на нас, јер она погађа уп­ра­во нашу ситуацију да­нас. Има још сло­бо­д­них ме­с­та на не­бу, Бог и теби каже: „Дођи, за­у­з­ми своје ме­с­то на не­бу! Бу­ди па­ме­тан и обезбеди се­би ме­с­то за ве­ч­ност! Ура­ди то данас!“

Не­бо је незамисливо ле­по и за­то га Го­с­под Исус упо­ређује са великим слављем. У По­с­ла­ни­ци 1. Ко­ринћани­ма 2,9 у вези тога пише: „Што око не виде, и ухо не чу, и у срце људско не дође, што уго­то­ви Бог они­ма, који га љубе.“ Ни­ш­та, али баш ни­ш­та на овој земљи није ни приближно упоредиво са небом. Тако незамисливо лепо је тамо! Ни у ком слу­чају не сме­мо про­пу­с­ти­ти не­бо, јер је оно веома дра­го­це­но. Неко нам је вра­та не­бе­с­ка от­во­рио, Исус, Син Божји! Њему треба и за то да за­х­ва­лимо­ да је тако ла­ко отићи на не­бо. Са­да то за­ви­си једи­но још од на­ше жеље. Само ко је тако кратковид, по­пут троје људи из при­че, неће се одазвати по­зи­ву.

Спасење се остварује кроз Господа Исуса

У Дели­ма Апо­с­то­ла 2,21 чи­та­мо један јако ва­жан стих: „И сваки који призове име Господње [Исус], спашће се“. То је кључ­на ре­че­ни­ца Но­вог завета. Кад је Па­в­ле био у за­т­во­ру у Фи­ли­пима он је разго­­вор са стра­жа­рем до­вео до главне тачке: „Веруј u Го­с­по­да Ису­са, и спашћеш се ти и твој дом“ (Дела Апо­с­то­ла 6,31). Ова порука је врло кратка али кључна, и има сна­гу да промени жи­вот. Још ис­те ноћи стра­жар се обратио Исусу, тиме што је по­ве­ро­вао у њега и по­кајао се.

Постоји нешто што обавезно морамо знати: Исус жели да нас врати са пута који води ка пропасти, пута који води ка паклу! У ве­зи не­ба и па­к­ла Све­то пи­с­мо ка­же да ће људи би­ти та­мо ве­ч­но. Прво место je величанствено, а дру­го – ужасно. Трећег ме­с­та не­ма! Пет ми­ну­та по­с­ле смрти ни­ко неће рећи да је смрт крај свега. У особи Исуса Христа све се одлучује. На­ше ве­чно пребивање за­ви­си од јед­не једи­не особе: од Ису­са - и на­шег односа са њим!

Боравећи у Пољској где сам одржавао низ предавања, посетили смо успут не­кадашњи кон­цен­т­ра­ци­о­ни ло­гор Ау­ш­виц. Тај концентрациони логор су нацисти основали за време другог светског рата на југу Пољске. У Аушвицу су систематски убијани од стране нациста прогоњени људи. Ужасне су се ства­ри та­мо де­ша­ва­ле. Од 1942 до 1944 г. ту је би­ло у­гу­ше­но а за­тим и спаљено ви­ше од 1,6 ми­ли­о­на душа, већином Јев­реја. Oвај концентрациони логор у литератури се наводи као „Пакао Аушвиц“. Раз­мишљао сам о том називу док нас је слу­ж­бе­ни­ца уво­ди­ла у гас­ну ко­мо­ру у којој је у једној смени и по 600 људи истовремено на­ла­зи­ло своју смрт: незамисливо ужа­с­но, али, да ли је то заиста био па­као?

Само зато што је у јануару 1945 г. ужасу дошао крај, могли смо као група посетиоца да видимо гасну комору. Ло­гор је да­нас от­во­рен за по­се­ти­о­це и ни­ко више та­мо неће би­ти му­чен и отрован. Га­с­не ко­мо­ре Ау­ш­ви­ца биле су временски ограничене, а па­као, описан у Би­б­лији, је ве­чан.

У ула­з­ној са­ли да­нашњег му­зеја мој по­г­лед се ус­ме­рио пре­ма јед­ној сли­ци, која је при­ка­зи­ва­ла крст са те­лом Хри­с­то­вим. Један за­т­во­ре­ник је ис­к­ле­сао ексером у зид своју на­ду у Разапетог. И овај уме­т­ник је ум­ро у га­с­ној ко­мо­ри. Али он је по­з­на­вао Спа­си­теља Ису­са. Он је ум­ро на јед­ном ужа­с­ном ме­с­ту али за њега је не­бо би­ло от­во­ре­но. Из пакла, на који Го­с­под Исус упор­но упо­зо­ра­ва у Но­вом за­ве­ту (нпр. Матej 7,13; Матej 5,29-30; Матej 18,8), нема ни спаса ни повратка. Чо­век, на­шавши се јед­ном у њему, ос­таје та­мо за­у­век. Пакао никада неће бити отворен за посетиоце, јер је, за разлику од Аушвица, вечан.

Не­бо је та­кође ве­ч­но. То је ме­с­то на које Бог же­ли да нас одве­де. За­то не одбијајте по­зи­в­ на небо. До­зо­ви­те име Го­с­по­да Ису­са и обезбедите своје ме­с­то на не­бу! По­с­ле једног предавања, једна же­на ме је сасвим узрујано упи­та­ла: „Да ли уопште мо­гуће да чо­век обезбеди себи ме­с­то на не­бу? То зву­чи ма­ло као у ту­ри­сти­ч­ком би­роу.“ Сложио сам се са њом: “ко не­ма ре­зер­ва­цију неће ни стићи до циља. Ако же­ли­те да ле­ти­те до Ха­ваjских ос­тр­ва потребна вам је важећа карта.” Она ме опет упи­та­: „Да, али кар­та се мо­ра плати­ти?!“ – „Наравно, кар­та до не­ба такође! Али је она то­ли­ко ску­па да је ни­ко од нас не може пла­ти­ти. Наш грех то спречава. Бог на свом небу не допушта грех. Ко же­ли, по­с­ле овог жи­во­та, про­ве­с­ти ве­ч­ност код Бо­га на небу мо­ра би­ти прво ос­ло­бођен своје кри­ви­це и свог гре­ха. То ос­ло­бођење је једи­но могло да се оствари кроз без­г­ре­ш­ну особу - а та особа је Исус Христ. Само Он је спо­со­бан да пла­ти све! И пла­тио је, својом крвљу, смрћу на крсту.“

И шта сад да ура­ди­м да бих отишао на не­бо? И нама Бог упућује свој по­зи­в на спасење. Мно­ги сти­хо­ви Све­тог писма нас упор­но по­зи­вају да се ода­зо­ве­мо Божјем по­зи­ву.

• „Борите се да уђете на уска врата, јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи!“ (Лу­ка 13,24).
• „По­каjте се, jер се при­б­ли­жило Цар­с­т­во не­бе­с­ко!“ (Матej 4,17).
• “Улазите на ус­ка вра­та; jер су ши­ро­ка вра­та и ши­рок је пут што води у про­паст, и мно­го их је коjи њим иду. Као што су ус­ка вра­та и тесан пут што во­ди у жи­вот, и ма­ло их jе коjи га на­ла­зе“ (Матej 7,13-14).
• „Мучи се за веч­ни жи­вот на коjи си и по­зван“ (1. Тимотију, 6,12).
• „Веруj у Го­с­по­да Ису­са Хри­с­та и спашћеш се ти и твоj дом“ (Дела Апостола 16,31).

То су jако дирљиви и продорни по­зи­ви. Осећа се њихо­ва оз­биљност, од­лу­ч­ност и хитност. Поступаћемо доследно ако позиву на небо одговоримо молитвом која би, слободно формулисана, могла да звучи овако:

„Господе Исусе Христе, до сада сам живео тако као да Ти не постојиш. Сада сам спознао, ко си Ти и зато се први пут обраћам у молитви Теби. Сада знам да постоји небо, а и пакао. Спаси ме зато од пакла, куд бих због свих својих грехова, нарочито због неверовања, требало да идем. Моја је жеља да једном у целој вечности будем код Тебе на небу. А и свестан сам, да не могу отићу на небо због својих заслуга, већ само кроз веру у Тебе. Зато што ме волиш умро си на крсту и узео на себе моје грехе и платио их уместо мене. Хвала Ти за то. Ти видиш сву моју кривицу, од детињства до данас. Сваки појединачни грех мог живота ти је познат – све чега сам свестан, али и све што сам већ одавно заборавио. Ти знаш све о мени, јер Ти ме познајеш врло добро. Ти си упознат са сваким осећајем мог срца, било то радост или туга, добростање или снужденост. Пред Тобом сам као отворена књига. Такав какав сам и како сам до сада живео, не могу опстати пред Тобом и пред живим Богом, тако бих промашио небо. Зато Те молим, опрости ми све моје грехе. Због мојих грехова ми је од срца жао. Прихватам Те сада као свог Господара. Преузми Ти сада власт над мојим животом. Желим да живим тако, како Ти то хоћеш.

Молим Те, помози ми да одбацим све што пред Тобом није исправно и поклони ми нове навике које су под Твојим благословом. Отвори ми прилаз до Твоје речи, до Светог писма. Помози ми да схватим шта у њему желиш да ми кажеш и да у Твојој речи нађем нову снагу и радост живота. Од сада буди Ти мој ГОСПОДАР, којем радо припадам и којег желим да следим. Покажи ми пут којим сада треба да идем. Хвала Ти што си ме услишио. Верујем Твом обећању да сам сада, окренувши се Теби, постао дете Божије, које ће једном вечно бити са Тобом на небу. Радујем се том великом добитку, да већ сада имам Тебе у свакој ситуацији на својој страни. Молим Те, помози ми да нађем људе који исто верују лично у Тебе и библијски оријентисану заједницу, где редовно могу да слушам Твоју реч. Амин.“

Директор и Професор у.п.
Др. инж. Вернер Гит